,,Pastiri proizvoda – tehnika ne važi samo kao subjekt istorije nego i kao njen cilj. Proizvodnja zahteva razaranje,,
……………………………….
U tesnoj vezi s tim je činjenica da državnici od Trumana do Kisindžera i Obame zajedno sa masovnim medijima, kada govore o opasnosti od propasti, nju nikad ne nazivaju ,,end of mankind,, nego uvek ,,end of civilisation,, dakle, da ono što se u njihovim očima ne sme nipošto uništiti, što se po svaku cenu mora sačuvati, NIJE ČOVEČANSTVO SA SVOJOM PROŠLOŠĆU I BUDUĆNOŠĆU, nego je svet proizvoda i sredstava za proizvodnju, automobila, fabričkih postrojenja, frižidera i kompjutera, platformi za bušenje nafte i interkontinentalnih raketa, nuklearnih centrala i smart telefona, od kojih kada bi se propast desila, ne bi ostalo ništa – mogućnost koja ove tehnokrate i advokate civilizacije ispunjava panikom.
To je zato što oni taj kraj civilizacije shvataju kao krajnje rasipništvo, samim tim i kao nemoralno. Ove diktatorske tehnokrate smatraju da je egzistencija čovečanstva dostojna očuvanja samo zato što u njihovim očima moraju postojati vlasnici koji će sprečavati da proizvodi i sredstva za proizvodnju egzistiraju bez gospodara. ,,Pastiri bivstva,, su već sve pripremili da bismo shvatili prostu činjenicu – BUDUĆNOST SE VEĆ ZAVRŠILA.
Po njima čovečanstvo se više ne nalazi u stanju onog ,,još-ne,, nego već u stanju onog ,,upravo još,, . Oni su svesni da smo se mi odrekli da sebe same smatramo za subjekte istorije, da smo sebe detronizovali i na mesto sebe postavili njegovo veličanstvo – TEHNIKU. Ali šta ćemo sa čovekom koji u odnosu na ostala ,na propast osuđena, živa bića ima mogućnost pamćenja? Može biti da današnji čovek još u većoj ili manjoj meri nosi pečat svoje prošlosti i pretprošlosti, dakle, svojih predaka, običaja, religije. Svakako, u najmanjoj mogućoj meri, jer njemu udara pečat pre svega sadašnjica. I to mu udara pečat kroz sliku. Ranije je bila slika u svetu, danas postoji svet u slici i to kao zid u slici koji neprestano privlači pogled, neprestano opseda, neprestano otkriva ,,nešto novo,,.
Mi smo danas u neprestanom krugu pravljenja slika i žderanja istih.
Kako ,,pastiri bivstva,, utiču sa slikama na naše živote:
- Lišavaju nas iskustva i sposobnosti za zauzimanje stava.
- Lišavaju nas sposobnosti da razlikujemo realnost i privid.
- Mi gradimo svoj svet po slikama sveta – ,,invertirana imitacija,,.
- Bivamo pasivizirani.
- Lišeni smo čak i slobode da primetimo taj gubitak slobode.
- Bivamo ideologizovani.
- Bivamo mašinski infantilizovani.
- Ono što je ,,isporučeno,, mora da bude što tuplje.
-
-
Tehnološko idopoklonstvo je religija čije se doktrine propagiraju, eksplicitno ili implicitno, na reklamnim stranicama naših novina, televiziji, internetu, socijalnim mrežama, izvora iz kojih stotine miliona ljudi crpe svoju radnu filozofiju života. Toliko je prostosrdačna ta moderna vera u tehnološke idole da je u popularnom mišljenju našeg vremena nemoguće otkriti bilo kakav trag drevne i duboko realistične doktrine hubrisa i neizbežnog nemezisa.
Iz ovoga krunskog zla u kome se ogleda celo ,,moderno društvo,, proizilaze ili se rađaju moderni politički i moralni idolopoklonici.
O tome drugi put.
……………………………………………………….
Alepo u Siriji, nekad i sad!
