Biografije

Srdjan Marković

Rođen 1961. u Beogradu. Završio osnovnu i srednju školu u Beogradu. Završio NYU, smer – filmska produkcija u Njujorku. Od 1991 do 1995 partner u filmskom studiju CG FILMS osnovanom u Njujorku. Od 1995 do 2000 distributer muzičkih cd-a i vinila iz Amerike i Engleske za Srbiju. Od 2000 do 2007 vlasnik prodavnice cd-a, vinila i knjiga u Njujorku. Od 2007 do 2016 vlasnik knjižare i izdavačeke kuće UTOPIA u Beogradu.

Radiša Djordjević

Rodjen 1954 u Srbiji. Školovanje u Srbiji, ekonomista. Radno iskustvo najveći deo u uslužnoj delatnosti. Od 2007 do danas distribucija High end uredjaja za reprodukciju zvuka. Sakupljač vinil ploča klasične, folk, narodne, džez i popularne muzike.

Od srednješkolskih dana (1969) u dodiru sa američkom kulturom – muzika i film.

Сергей Кудрявцев

Родился 20 июля 1958 года в Москве. Закончил факультет Психологии Московского государственного университета (1980), защитил кандидатскую диссертацию по социальной психологии (1989).

Работал в нескольких научно-исследовательских институтах, где занимался изучением криминальной психологии. В 1989 году организовал издательство «Гилея», специализирующееся на русском и европейском авангарде. Является редактором и составителем множества изданий.

В 1992 году открыл одну из первых в Москве интеллектуальных книжных лавок. Автор нескольких книг по психологии и истории литературы.

………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Ideja – Srdjan

Jedan od osnovnih razloga za pokretanje kulturnog centra ovoga tipa je nedostatak informacija vezanih za američke moderniste, avangardiste i postmoderniste koji se izučavaju samo na specifičnim kursevima u školama vizuelnih umetnosti. Američka literatura je skoro iščezla iz knjižara i biblioteka. Najdrastičniji primer su neke od knjiga za koje smatramo da su osnova razumevanja individualizma, kosmopolitizma i vizualizma kao što su autori Volt Vitman, Toro, Emerson i ostali. Slična je situacija sa američkim vizualnim umetnicima koji su izvršili ogroman uticaj posle Drugog svetskog rata na sve ostale umetničke pravce u svetu kao što su američki ekspresionisti (Raušenberg, Polok, Rotko, itd. ), Fluxus (Kejdž, Mačunas, Kaprov ,itd.) i galerije ostalih umetnika koji se uopšte ili jako malo predstavljaju u Beogradu.

Slično je stanje i sa američkom avangardom u filmskoj umetnosti koja je izuzetno jaka i koja se konstantno projektuje u svim normalnim evropskim metropolama (Mekas, Brekidž, Deren, Frempton i drugi). Očigledno je da su uticaji Holivuda i Marvel studija zavladali vizualnom industrijom, ali ne sme se zaboraviti da su prvi i jedini američki očevi koji su izvršili uticaj na pomenute industrije upravo predstavnici njujorške avangarde (Hari Smit, Džek Smit, Bil Viola, Stan Vanderbik, itd.) Još gore stanje je u muzičkoj industriji koja bez obzira na proklamovani profit izgleda kao industrija na umoru. Jednostavno, današnji tinejdžeri ne znaju ko su Džimi Hendriks, Pati Smit, Velvet Andergraund, Džeferson Erplejn, itd. Mnogi od navedenih umetnika više nisu među nama, ali video, literarni i drugi zapisi postoje kao mogućnost bar podsećanja na one kojima dugujemo blistave trenutke američke umetničke riznice. Mediji koji svakodnevno emituju programe u Srbiji propuštaju da emituju informacije koje imaju kulturni sadržaj već se skoncentrišu na informacije vezane za marketing.

Ideja – Radiša

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u centru Beograda je za publiku bio otvorena Američka čitaonica i biblioteka sa fondom knjiga i ploča za pozajmljivanje. Način rada biblioteke je privukao srednjoškolsku i studentsku omladinu odmah. Mogućnost da na jednom mestu besplatno čitaš američke časopise i knjige ali i da oih dneseš kući je bila veliki magnet i najbolji način za direktan kontakt sa socijalnim i kulturnim fenomenima Sjedinjenih Američkih Država.

Čitaonica je prestala sa radom početkom devedesetih a danas je u istoj zgradi Španski kulturni centar Cervantes.

Da li danas postoji potreba za poznavanjem američke kulture kao obrasca američkog shvatanja ljudskog društva?

Postoji jer američko društvo je samo doživelo više promena u tehnološkom smislu – smanjenje industrijske proizvodnje, rast uslužnog sektora, pojava interneta i dominacija on-line prijema informacija što je direktno uticalo na promenu kulturnih sadržaja, načina predstavljanja i kulturne potrošnje. I promena američke kulture je delovala na druge autohtone kulture i izazvala talas kulturnih promena u drugim delovima sveta – Evropa, Azija, Južna Amerika …

Kakvo je kulturno stvaralaštvo i iskustvo pred-sovjetske, sovjetske i post-sovjetske kulture?  Šta nam govori ruska avangardna književnost, sovjetsko  underground stvaralštvo – muzika, knjige … Šta je iz tih kultura vredno danas za stanovnika Beograda i Srbije?