North Beach

By Gary Snyder

U duhovnoj i političkoj usamljenosti Amerike pedesetih godina trebalo vam je da stopirate hiljadu milja kako biste sreli prijatelja. Što god živi želi prebivalište, sopstvenu kulturu toplote i vlage iz koje će nastajati. Na zapadnoj obali u to vreme, San Francisko je bio jedini grad, a u San Francisku, North Beach.

Zašto? Prvo, zbog priobalnih domorodaca – naroda koji žive oko Zaliva već petstotina i više godina. Narednik Hoze Ortega prešao je peščane dine i čestare da se uspne na brdo Telegraph, tamo negde oko prvog novembra 1769. Kasnije tamo su bili brojni Irci na brdu sa brojnim kozama na ispaši u tom kamenjaru –

Brdo Tellyegrapht, brdo Tellygrapht

Kvrgavo staro, kaljavo staro

Brdo Tellygrapht

Zatim Italijani, Sicilijanci, Portugalci, Kinezi pa čak i Baski, iz Nevade napuštajući je sa stadima ovaca.

Kada smo mi iz pedesetih i kasnije uhodili tamo, hod je bila ključna reč. Možda nema nijednog mesta u urbanoj Americi gde kvart izaziva takav osećaj kada se pešači: uske ulice, visoki neispisani zidovi i strme stepenice uličica i kuće od belog drveta jeftine za iznajmljivanje; veš što leluja na maglovitom vetru sa vrhova ravnih krovova. Maroko; ili stara doksatima bogata polumesečasta puebla.

Maleno razvođe deli se na uglu Green i Columbus. Ka severu je tekao rečni rukavac, čije ušće, u aleji zvanoj Vodena ulica (sada nekoliko blokova gore od obale Ribarevog Keja – cele pune) je u podnožju apartmana jednog prijatelja. Istočno potok se spuštao uz Barbary obalu nekada naređanu klubovima, i ispod današnje kancelarije Obalnog i Geodetskog Instituta na Batteryju. Bure su se pojavljivale iz jednog mesta na severnom Pacifiku, velikog opsega, s vremena na vreme. San Francisko, North Beach, kao živeti na pramcu broda. Iznad tamnih tekućih mora, od novembra nadalje, provala kiša i ploveći parčići oblaka na oštrim ivicama Brda Telegraph.

Stanište; sredina puta između dva duga letnja i zimska švrljanja, Berkely i Marin pokrajine. Ko ne bi, na putu, podesio da se zaustavi u North Beachu? Da kupi pačja jaja, svrati u Vesuvio, City Lights, nabavi susamovo ulje ili vino, prošeta od parka Grant do ovog ili onog mesta. Ili živeti tamo; zujanje kablova žičanih kola pod ulicom – osvetljeni brodovi dole na dokovima na kojima se radi cele noći – treskanje pred zoru Scavengerovih kamiona. Spajajući godine od vremena kada bi mlada žena bivala uhapšena zbog bosonoge šetnje, do brodvejskih klubova sa razgolićenim zadnjicama koje se sada nude turistima bez ukusa a koji zbog njih dolaze izdaleka.

Stanište. Trans – američka piramida, upadljivo beskorisna i arogantna građevina, stoji trg koji je nekada bio nazivan Montgomery Block, zgrada koju su nastanjivali umetnici i revolucionari tridesetih i četrdesetih godina. Keneth Rexroth, mnogi drugi, tamo su živeli; temelji posleratnog libertarianizma; pokreti koji su postal javno poznati kao ,,beat,, sredinom pedesetih. Ova načela često su zanemarivali oni duboko ukopani i obavezni mislioci i umetrnici ovoga veka koji nikada nisu zadobili ili im nije bio mnogo potreban ugled medija; oni koji su bili kultura koju su tako mnogo podržavali. Mnogi ljudi rizikovali su sve – idući ponekad putem ispada i ne idući uvek onom drugom stranom ludosti u nadi za mudrošću. Čak, kao pod – aleutske bure, pojavljivali su se s vremena na vreme iz North Beacha od pedesetih godina nadalje dotičući ljudske živote širom sveta.

Radio sam na dokovima tih dana: ,, Dole do Pristaništa 23 na posao. Smith-Rice dizalice, i Petkom bela čaplja što je lepršala dole na pristaništu, zasenjujući galebove, i pošto bi nekoliko puta brižljivo protresla svoja krila i perje, odletela bi nazad u pravcu iz kojeg je došla,,. – 23. Novembar 1952.

,,Bez posebnog je značaja to što sedim pišući kineska slova i vežbam da ih izgovaram na japanskom; sve je ovde: vina na Mediteranu, taro – parčići u Melaneziji, polja deteline Vancouver Islanda – oko vidi, ruka se pokreće, svet se doseljava i useljava; kao zamršena spiralna čaura,,. – 4. Februar 1954.

Pa naslov People,s Worlda od oktobra 1958

Vanmoderni Kapitalizam

Ugrožava Čovečanstvo

Mnogostrukim Opasnostima

Dok idem do Ginoa i Carloa, drugog mesta na kome smo se sastajali i pili (Jack Spicer me je čvrsto grlio bradom) –

,,Nužnost tumaranja po divljini …. prostrani, beskorisni, i nikakvi prizori, pratiti trag gradske mačke, van moje glave itd. – potrebna nam je velika kockarska igra fizičke privredne gradske Praznine u koju morate da uronite….,, – 3. Novembar 1958.

Taj zatvoreni, nevezani, krug drugova, ljubavnika, čudaka, i prijatelja (kolike smo samo oplakali) na valovitom tlu North Beacha

( – praktično jedino mesto u Kaliforniji gde se bilje nije smrzlo u opaljenoj hladnoći decembra 1972, zaparavo, toplije no bilo gde drugde u San Francisku osim Noe Valleyja, a imajući godišnje najviše dana sa mrazom od bilo kog drugog mesta u Americi sem Floride)

je bogato tlo mnoge lepote, i vredan trud da se isnuje nešto drugo u Americi, molitva da čaura prsne u vreme. Zahvalnost Duhovima ovog Mesta; neka se sva bića rascvetaju.